Rasina press - broj 101

 

 

Broj 101 

MASKE SU PALE

Zdravić postao u Župi u "neprijatelj broj 1"

Kako „Rasina press“ saznaje od čitalaca i pratilaca našeg lista na društvenim mrežama, pojedini čelnici opštine u sadejstvu sa bivšim političkim moćnicima Župe, uveliko rade na prikrivanju elementarnih činjenica vezanih za realizaciju medijskog projekta
novinara Gvozdena Zdravića iz 2019 godine, koji je odjednom postao predmet istrage nadležnih organa.

Sve sa ciljem, kako navode naši izvori, da  se Zdravić optuži za teška krivična dela ucena i iznuda, a potom po sistemu – dvojica bez duše, teći bez glave – osudi na višegodišnju robiju.

Naš urednik je, gle čuda, te 2019 pokušao navodno da uceni mnogo ljudi, pa i tadašnjeg predsednika opštine, koji je „tako indisponiran morao da odobri realizaciju medijskog projekta za pojedinačna davanja“ u iznosu od 150.000 dinara, kako Zdravić ne bi dalje pisao o kriminalu i korupciji!?

U postupku provere navoda krivične prijave NN lica protiv Zdravića, od strane nadležnih organa, pojedini opštinski čelnici (imena poznata Redakciji) u kordinisanom tutorstvu sa bivšim vlastodršcima Župe, sakrili kompletnu dokumentaciju: prijavu za pojedinačna davanja, medijski projekat, štampana izdanja „Rasine press“ i na kraju pravdanje troškova tog projekta, kako bi ostvarili svoje prljave namere i optužili našeg urednika za nešto što nema blage veze sa istinom.

Očigledno je, kažu naši izvori, da se nekima mnogo žuri, u nameri da se preko noći ukalja 40-godišnji novinarski i istraživački rad Gvozdena Zdravića.

                                                         Redakcija Rasine press

U sledećoj priči: Sve radili po Zakonu, a novinari ih mrze

Ovo je samo mali deo dokumentacije "Rasina press" koju su pojedinci iz opštine pokušali da SAKRIJU u nareri da dokažu kako je naš urednik počinio krivično delo ucena.

PLJUJU PO SNS, A PREKO MRTVIH BI U VLAST SA NAPREDNJACIMA ŽUPE

Župska kalavrčka

Kako javljaju čitaoci i pratioci „Rasine press“ na društvenim mrežama, pojedini odbornici Župe konstantno rade na unošenju svađe i raskola unutar vladajuće koalicije SNS-SPS, koja u SO ima tanjušnu većinu od 30 odbornika, nasuprot 29, od kojih njih nekoliko samo formalno.

Neki „opozicionari“, kako navode čitaoci, na sednicama SO pljuju i etikatiraju lokakalnu vlast i državni vrh, dok na drugoj strani noću prave scenarije o rušenju vladajuće koalicije i ulasku u vlast sa naprednjacima Župe. U tome im pomažu pojedini odbornici, koji su vele čitaoci, umislili da stranka treba da služi samo njima, kao i ostvarenju njihovih prenaglašenih ambicija.

Nije zbog toga ni čudo, što se ovih dana po aleksandrovačkim kuloarima uveliko raspredaju priče o smeni predsednika SO i formiranju nove koalicije, koja bi kako se govorka, na političku scenu Župe vratila „duhove prošlosti“.           

                                                                                 Redakcija „Rasine press“

ONI BI DA ZDRAVIĆA ŠTO PRE STRPAJU U ZATVOR

 

Paklen plan pojedinaca GG „Pokret za Župu“

Kako „Rasina press“ saznaje od svojih čitalaca i pratilaca na društvenim mrežama, pojedinci iz GG „Pokret za Župu“ u sadejstvu sa grupicom istomišljenika vladajuće aleksandrovačke koalicije, skovali su paklen plan protiv novinara i urednika našeg lista Gvozdena Zdravića.

Oni sve čine kako bi Zdravić bio uhapšen, procesuiran i osuđen na višegodišnju robiju, jer je navodno 2019. godine, počinio teško krivično delo ucena, dok je ugovarao reklame za „Rasinu press“!?

Za slučaj da im ovaj plan ne uspe, kako navode naši izvori, u opticaju je druga varijanta, po kojoj bi po sistemu- cilj optravdava sredstvo - Zdravića optužili za niz drugih krivičnih dela. Sve sa ciljem: onemogućavanja bavljenja novinarskom profesijom, za koju se školovao; stopiranja daljeg izlaženja lista „Rasina press“, a samim tim i stopiranja Zdravićevog pisanja o kriminalu i korupciji.

Poštovani čitaoci, hvala Vam što nam i na ovoj način pomažete u odbrani istine, koju Zdravić 35 godina pronosi medijskim prostorom Srbije. Ta istina je dobro poznata i svakom dobronamernom žitelju Župe, a ona se u najkraćem može opisati - Zdravić je osvedočeni borac protiv kriminala i korupcije, koga zlobnici neće i ne mogu ućutkati.

                                                                                          Redakcija „Rasine press“ 

 

U sledećoj priči: Pljuju po SNS, a preko mrtvih bi u vlast sa naprednjacima Župe

UREDNIKU NAŠIH NOVINA PAKUJU AFERU

 

REAGOVANJE REDAKCIJE RASINA PRESS

Kako „Rasina press“ saznaje od građana, čitalaca i pratilaca našeg lista na društvenim mrežama, pojedinici iz vlasti Aleksandrovca, udruženi sa nekoliko bivših funkcionera ove opštine, više meseci rade na pakovanju afere protiv novinara i glavnog i odgovornog urednika našeg lista Gvozdena Zdravića.

Svi oni pokušavaju Zdraviću da amputiraju krivično delo ucena, koje je navodno počinio 2019 godine, dok je ugovarao reklame za „Rasinu press“. To tako, što je navodno zahtevao od pojedinih privrednika i funkcionera Župe, da mu uplate novac za reklamu u listu „Rasina press“ na račun preduzeća „Zdravić press“, koje je osnivač istog, a da za uzvrat Zdravić neće pisati o njihovim navodnim kriminalnim postupcima!?

Delujući po onoj narodnoj maksimi – dvojica bez duše, treći bez galve - sadašnji i bivši vlastodršci Župe, kako tvrde naši izvori, idu od jednog do drugog privrednika, direktora preduzeća,  u nameri da pronađu one koji hoće na sudu da svedoče, kako ih je Zdravić ucenjivao. Osim toga, u pakovanje ovog krivićnog dela protiv Zdravića, uključili su na razne načine i jedan broj građana Župe.

Koliko su učesnici ove prljave igre daleko otišli u svojim namerama, pojkazuje i to što je Tužilaštvu u Brusu Zdravić, podneo krivičnu prijavu protiv za sada jednog lica, za neovlaščeno snimanje mobilnim telefonom i laptopom.

Podsećamo javnost Rasinskog okruga, da je novinar-istraživač Gvozden Zdravić osvedočeni borac za istinu i pravdu, koji se od 1999-te godine do danas, beskompromisno bori protiv kriminala i korupcije, što potvrđuju njegovi brojni tekstovi, koje je  pored „Rasine press“ objvio i u dnevnom listu „Blic“, kao i drugim beogradskim medijima.

Zdravić je jedini novinar Srbiji, kome je Ustavni Sud dva puta usvojio Ustavnu žalbu, potvrđujući svojim odlukama iz 2014 i 2018 godine -  da mu je u oba slučaja povređeno pravo na pravično suđenje, kao i pravo na slobodu javne reči.    

                                                                               Redakcija „Rasine press“

Nova Redakcija našeg lista

ONI ĆE POMOĆI DA RASINA PRESS BUDE JOŠ ZANIMLJIVIJA

Zbog ukazane potrebe, danas smo izabrali novu Redakciju, koju čine: Gvozden Zdravić, glavni i odgovorni urednik našeg lista,  Branimir Zdravić, Nikola Zdravić, Stefan Bondžić, master poljoprivrede,  Stevan Đuranović, prof. informatike i Vojkan Nikolić.

Verujemo da će stručnost i agilnost svih, doprioneti da "Rasina press" bude još bolja i sadržajnija.

Stefan Bondžić, master poljoprivrede savetuje poljoprivrednike Župe

OD PRAVILNE REZIDBE DO VISOKIH PRINOSA ŠLJIVA

Rezidba kao pomotehnička mera ima veoma veliki pomološki značaj u voćarskoj proizvodnji. Rezidbom se balansira odnos između bujnosti i rodnosti, tj. upravlja serazvićem vegetativnih i generativnih organa voćke. Rezidbom se održava i uravnotežava kruna, tako da kasnije razvijena lisna masa bude pravilno raspoređena

kako ne bi došlo do zasenjivanja plodova i olakšava primenu sredstava za zaštitu bilja. Otklanja pojavu alternativne rodnosti i održava optimalnu rodnost voćaka, podmlađuje stare voćke, smanjuje procenat apikalne dominacije, i podstiče grananje, produžava period plodonošenja na račun rastenja i starenja, podstiče razvoj rodnog drveta, rezidbom se obezbeđuju plodovi zadovoljavajuće krupnoće i kvaliteta. Rezidba šljive ranije nije bila toliko izražena u proizvodnji, ili se kruna samo formirala proređivanjem ili se otklanjala neka suva grana. Ranije, kada su se gajile autohtone sorte šljive (Vildan, Požegača, Ranica, Turgonja itd.), stablo je bilo bujno, sa izraženom apikalnom dominacijom (izražen rast u vis, sa malim procentom bočnoggrananja), što je dovodilo rapored i odlazak plodova na periferiju i vrh krune, i time se doprinelo ogoljavanju krune, što je dovodilo do atrofiranja rodnih grančica na dnu krune. Ove sorte su rađale preobilno, i bile su sklone alternativnoj rodnosti, pa se samim tim dešavalo lomljenje grana i grančica pod teretom roda, pa se obnavljala novim izdancima u narednoj vegetaciji. Ovde možemo reći da je šljiva „sama sebe“ orezivala.

Danas rezidba šljive je postala obavezna mera u proizvodnji, i daje 40-60 % veći prinos. Rodni pupoljak kod šljive nalazi se sa strane na rodnoj grančici, cvetni pupoljak je prost sa jednim cvetom. Šljiva rađa na dugim (mešovita rodna grančica) i kratkim (majski buketić, kratka rodna grančica, trnoliki izraštaj) rodnim grančicama.

Mešovita rodna grančica je duga rodna grančica dužine 30-50 cm. Majski buketić je kratka rodna grančica, dužine 1-2 cm, cvetni pupoljci su raspoređeni okolo a u sredini se nalazi 1 vegetativni pupoljak, u toku vegetacije, cvetni pupoljci daju plodove a vegetativni pupoljak formira nov majski buketić. Ovde dolazi do izduživanja rodne grančice, i ukoliko se ne orezuje redovno dolazi do njihovog atrofiranja i pomeranja roda na periferiju krune. Kratka rodna grančica je dužine +10-15 cm. Trnoliki izraštaj se javlja kod samoniklih vrsti šljiva (Dženarika, Crn trn itd.), dužine 5-10 cm.

Na osnovu rodnih grančica, rezidbu šljive možemo podeliti na tri grupe sorti. U prvu grupu spadaju kineske (japanske) sorte šljive. Ove sorte rađaju na mešovitim rodnim grančicama, zahtevaju oštriju rezidbu (kao kod breskve) kako bi se obezbedio kvalitetan i obilan rod, izrođeno drvo se otklanja i samo se ostavljaju mešovite jednogodišnje grančice. Vodopije, bolesne, suve grane i grančice se otklanjaju do kraja. Kraće rodne grančice se uklanjaju, jer daju plodove lošeg kvaliteta i ometaju adekvatno rađanje i plodonošenje. Ovu grupu karakteriše visoka rodnost, pa jeneophodno i proređivanje plodova.

U drugu grupu spadaju Stenlej, Čačanska rodna, Čačanska lepotica, Rutgeršteter, Italijanka, Valjevka itd. Ova grupa se odlikuje retkom krunom, rađaju na kratkim rodnim grančicama, zahtevaju oštriju rezidbu. Sorte iz ove grupe uglavnom imaju zatvoren tip krune, usled prirodnog uspravnog rasta skeletnih grana. Usled ovoga dolazi do odumiranja obrastajućih grančica, ogoljavanja nižih delova krune (skeletne grane) i premeštanje roda na periferiju i vrh krune. Ovo može dovesti do lomljenja grana u rodnim godinama pod teretom plodova na vrhovima krune. Sam cilj rezidbe je sprečavanje gore navedenih nedostataka, koji mogu štetno uticati na proizvodnju i iziskivanje nepotrebnih troškova.

Treću grupu čine kombinaciju prve dve grupe, predstavnici ove grupe donose rod na kratkim i na dugim rodnim grančicama (Požegača, Jelica, Crvena ranka itd.). odlikuju se gustom krunom, a rezidba je manjeg inteziteta, svodi se na formiranje pravilnog, čvrstog i elastičnog skeleta, koji će u kasnijem rastu i razviću, nositi teret obrastajućeg drveta, lišća i plodova. Sama tehnika rezidbe se sastoji u tome da se ne naruši uzgojni oblik, na odsecanju starih izrođenih i bolesnih grana i grančica kao i bujnih koje prave gužvu u kruni. Takođe, rezidbom se uklanjaju vodopije, izuzev podmlađivanja krune. Način i intezitet rezidbe šljive zavisi od količine i tipa rodnih grančica. Rezidba se uglavnom izvodi ručno, jer mehanizovana berba nije donela dobre rezultate, zbog osetljivosti šljive na smolu. Kod stenleja se obavlja intezivnija rezidba uz ostavljanje kratkih grančica uz skelet krune. Jednogodišnji mladari se obavezno prekraćuju na 2/3 dužine mladara, na spoljni pupoljak, kako bi se kruna širila, a pupoljci na donjem delu mladara prelaze u generativne. Ovakvim načinom rezidbe se smanjuje izduživanje grana i time prelazak roda na periferiju krune, a samim tim smanjenje rizika lomljenja grana pod teretom roda.

Zelena rezidba šljive se ređe izvodi, sastoji se uglavnom u uklanjanju mladara/vodopija iz unutrašnjosti krune, kako ne bi zasenjivali plodove, i kako ne bi crpeli materije i vodu, a samim tim uklanja se gužva u kruni, radi bolje primene sredstava za zaštitu bilja. Izvodi se u junu. Uzgojni oblici na kojima se gaji šljiva i obavlja rezidba mogu se podeliti na klasične i intenzivne uzgojne oblike. Klasične odlikuje manji broj stabala po hektaru (250-800 stabala/ha), i tu spadaju poboljšana piramidalna kruna, kombinovana (američka) kruna i kotlasa kruna (vaza). Intezivne uzgojne oblike karakteriše veći broj stabala po hektaru (> 1000 stabala/ha), tu spadaju vitko vreteno, „V“ sistem, „Y“ sistem (Tatura trelis).

Protest radnika Vino-Župe

TRAŽE ZAOSTALE PLATE I POVRATAK NA POSAO

Aleksandrovac - Oko 180 radnika aleksandrovačke „Vino-Župe“ protestovali su danas ispred Upravne zgrade tog preduzeća, zahtevajući od poslovodstva isplatu devet zaostalih plata, troškove puta za 13 meseci, uplatu PIO doprinosa, kao i povratak na posao.

Predstavnici Sindikata ove firme ističu, da su odlukom direktora Srđana Muškantirovića 23. decembra, bez objašnjenja, poslati na odmor do 12. januara ove godine.

- Pre nekoliko dana dobilio smo obaveštenje, da ćemo danas početi sa radom. Potom je rok pomeren za 22 januar. Sumnjamo da će poslovodstvo i to ispoštovati, jer nam duguje devet plata, 13 putarina, i niz drugih prinadležnosti. Preduzeće se već godinama nalazi u ogromnim teškoćama. Sramotno je što niko od poslovodstva firme, ka ni predstavnika naše opštine, nisu danas došli da  razgovaraju sa nama, i saslušaju naše zahteve“ – kaže Boban Pejić,
član Sindikata Vino-Župe.

Kako „Rasina press“ saznaje, o problemima u poslovanju ovog nekada najvećeg alerksandrovačkog kolektiva, Sindikat Vino-Župe upoznaće Ministarstvu privrede i druge nadležne institucije.  

Rasina press broj 100

 

Broj 100 

Vrnjački Merkur promovisao cene zimovanja na Sajmu turizma u Novom Sadu

PROVEDITE NEZABORAVAN ODMOR U NAJLEPŠOJ SRSPSKOJ BANJI

Na 56-om Međunarodnom Sajmu turizma u Novom Sadu zdravstveni i spa centar Merkur iz Vrnjačke Banje prezentovao pansione za kraj tekuće i početak nove godine, koji pružaju izvanredne mogućnosti za odmor gostiju, kao i proveru zdravlja u Srpskoj kraljici banjskog turizma.

Posetioci Sajma imali su priliku da se informišu o popustima od 10% na sve rezervacije koje odnose na period od 5.januara do 1. marta 2026. godine. Cilj ove promocije, da se ljudi motivišu, da unapred planiraju odlazak u Merkur, gde tokom cele godine hrli reka turista iz zemlje i inostranstva.

Prema rečima dejana Stanojevića Prvog čoveka ove zdravstvene ustanove, medicinski pansioni uključuju jednu zaista bogatu lepezu usluga, za koje možemo reći da su to najbogatiji pansioni po broju i kvalitetu usluga. Kreirani su tako da za sedam do deset dana gosti mogu prekontrolisati i unaprediti svoje zdravlje, uz niz specijalističkih i subspecijalističkih pregleda, za koje bi im u svom mestu boravka bili potrebni meseci.

-Merkur uvek nastoji da uvodi novine, pa je na Sajmu promovisan i novi paket Zdrava pauza, kreiran kao jedinstven detox program koji pomaže organizmu da se oslobodi nagomilanih toksina i obnovi svoju prirodnu ravnotežu. Novi program je , dakle, namenjen svima onima kojima je potreban reset i odmor od svakodnevne rutine i stresova. Program uključuje stručni nadzor, pravilnu ishranu i wellness rituale koji vraćaju energiju i vitalnost“ – kaže direktor Stanojević. 

Posetioci Sajma, kao i brojni mediji, bili su veoma zainteresovani za Novogodišnje aranžmane. Odnosno, boravak u trajanju od 3, 4 ili 5 dana uz specijalne pogodnosti, za sve one koji svoje aranžmane uplate do 1. decembra, čime stiču pravo na jednu noć gratis.

Treba pomenuti da će za Novu godinu, već po tradiciji, Svečana večera i repriza biti organizovane uz bogat praznični meni, koji kombinuje nacionalne i internacionalne specijalitete, ponudu najkvalitetnijih domaćih pića. Osim toga, sve goste Merkura očekuje interesantan muzički program za koji je ove godine zadužen bed Barakuda.

Dobar provod podrazumeva, kažu medicinski strručnjaci ove ustanove,
i relaksaciju u bazenima sa mineralnom vodom i korišćenje Akva i Fitness centra. Gosti imaju taj ugođaj da u bade mantilima, direktno iz svoje sobe dođu do Akva centra i uživati u najvećem bazenu sa mineralnom vodom u Vrnjačkoj Banji, ali i sauna parku, đakuziju i opuštajućoj hidromasaži. Zaposleni Merkura u Novoj godini uvek vole da obraduju goste, pa će na samom dočeku Nove biti organizovana nagradna igra sa vrednim nagradama.

Inače, Merkurov tim svaki odlazak na Sajam koristi da pozove goste, prijatelјe i saradnike, ali i potencijalne saradnike, kao i lјude iz struke na razmenu iskustva -  da se bliže i upoznaju, kao i to da se oboleli od dijabetisa podsete na njihovo pravo -
da jednom u četiri godine borave deset dana besplatno u ovoj najlepšoj banji Srbije.

Uspešan nastup vrnjačke SB u Tirani

MERKUR OSVAJA ALBANIJU

Tirana-Tim SB Merkura predstavio je usluge banjskog turizma na nacionalnom štandu Srbije na Međunarodnom opštem privrednom Sajmu „Tirana International Fair 2025“, koji je održan u prestonici Albanije.

Cilj nastupa Merkura bio je pronalaženje novih partnera na tržištu Albanije, koje postaje sve atraktivnije za srpske privrednike. Na ovom tržištu postoji velika potražnja za uslugama banjskog odmora i rehabilitacije, zbog čega se stanovništvo sve češće odlučuje za putovanja u Srbiju.

Merkur, kao moderan banjski centar za odmor i lečenje sa širokom paletom medicinskih i wellness usluga, privukao je pažnju brojnih turističkih agencija Albanije, sa kojima su održani sastanci u cilju buduće saradnje. Predstavnici albanske privrede, učesnici sajma, pokazali su veliko interesovanje za programe rekreacije i rehabilitacije, po kojima je Merkur prepoznatljiv u Regionu.

Posebno interesovanje izazvali su aranžmani za novogodišnje praznike, koji su bgatog sadržaja i veoma atraktivni.

Veliko intreresovanje Albanaca za usluge Merkura, potvrđeno je i prilikom prijema turističkih poslenika ove zemlje u Ambasadi RS u Tirani. Naš ambasador Slobodan Vukčević istakao, da je Vrnjačka banja mondensko mesto u koje, kako zbog Merkura, tako i mnoštva drugih turističkih zanimljivosti svake godine hrli reka ljudi iz celog Sveta.

Inače, u organizaciji Privredne komore i Razvojne agencije Srbije, ove godine se 13 kompanija iz različitih oblasti privrede, predstavilo na Sajmu u Tirani.

Vrnjačka specijalna bolnica magnet za strane turiste

AZERBEJDŽANCI ZAINTESESOVANI ZA BORAVAK U MERKURU

Beograd - U Prvrednoj komori Srbije održan  poslovni Forum Srbija - Azerbejdžan sa cilјem unapređenja ekonomske saradnje i uspostavlјanja novih poslovnih kontakata kroz susrete predstavnika srpskih i azerbejdžanskih kompanija, u okviru devetog zasedanja Međuvladine komisije za trgovinsko-ekonomsku saradnju Srbije i Azerbejdžana.

Predstavnici službe prodaje i marketinga SB Merkur Bojana Beljić i Srđan Kožetinac bili su učesnici na ovom događaju, zajedno sa 50 kompanija iz Srbije i 20 iz Azerbejdžana. Nakon prezentacije potencijala Merkura, razgovaralo se o mogućnostima boravka turista Azerbejdžana u ovoj renomiranoj SB, koja je već imala značajne korake na tržištu Azerbejdžana, kada su 2022. godine predstavnici Merkura učestvovali na četvrtom HESTOUREX kongresu zdravstvenog turizma u Bakuu.

Srpske i azerbejdžanske kompanij, kako je na skupu istaknuto, imaju snažnu podršku dveju država u cilјu unapređenja ekonomske saradnje, razvoja investicija i jačanja trgovinskih veza. Forum je bio važan korak u strateškom partnerstvu, koje traje
više od decenije, što je potrdio i ministar finansija Azerbejdžana Sahil Babajev.

-Između Srbije i Azerbejdžana nema otvorenih pitanja. Potpisali smo 57 bilateralnih sporazuma i imamo aktivne trgovinske i investicione odnose. U Srbiji uspešno posluje nekoliko azerbejdžanskih kompanija, dok u Azerbejdžanu radi devet srpskih preduzeća. Ipak, potencijali saradnje su mnogo veći, i naš cilј je da ih iskoristimo,“ istakao je Babajev.

Inače, poslovni Forum Srbija–Azerbejdžan održan je u okviru devetog zasedanja Međuvladine komisije za trgovinsko-ekonomsku saradnju dve zemlјe. 

Oglas

 NA PRODAJU DVE KUĆE SA OKUĆNICOM U ŠLJIVOVU

Na prodaji su dve zidane kuće sa okućnicom od 36,5 ari u aleksandrovačkom selu Šljvovo.

Kuće su smeštene u centru sela na nadmorskoj visini od 365 metara, i do njih se dolazi
Regionalnim putnim pravcem Aleksandrovac - Šljivovo - Brus.

Na imanju je i izgrađen podrum za čuvanje pića, kazanica za pečenje rakije, kao i staja za uzgoj domaćih životinja.

Tu su i tri aktivna bunara sa zdravom pijaćom vodom. Osim toga, izgrađen je i priključak sa pitkom vodom sa Željina, kojom se od pre desetak godina snabdeva selo.

Imanje je pogodno za uzgoj voćarskih i povrtarskih kultura, kao i stočarsku proizvodnju. 

Katastarske parcele upisane su u registar KO Šljivovo, pod rednim brojevima 1441 i 1442. Mogu se videti na sajtu www.geosrbija.com. Podaci o vlasnicima na sajtu Katastra nepokretnosti.

Imannje je bogom dano za porodični život i odmor na selu.

Za sve informacije u vezi prodaje
možete se obratiti Jovanu Obradoviću na broj mobilnog telefona 063 240 699.  

Rasina press broj 99

 

 

Broj 99 

Rasina press broj 98

 

BROJ 98.

"Rasina press" nastavlja borbu protiv kriminala i korupcije

 

OPŠTINI ŠTETA – FUNKCIONERIMA MILIONSKA KORIST

Na bazi prikupljenih dokaza, informacija i obaveštenja građana Župe, Redakcija „Rasine press“ podnela 13. februara ove godine Tužilaštvu u Brusu krivičnu prijavu protiv NN lica zbog kršenja pozitivnih Zakona i propisa države Srbije.

U krivičnoj prijavi se između stalog navodi, da su NN lica opštine Aleksandrovac i NN lica opštinskog javnog Pravobrlanilaštva opštine Aleksandrovac, zloupotrebom položaja i nepoštovanjem Zakona, omogućila tokom 2021. godine bivšem opštinskom fukcioneru, da iz budžeta Opštine naplati više  milona dinara, za rad likvidacionog Upravnika JP “Informativni centar” (2007 – 2018), iako ga je 2008. godine, na njegov zahtev, SO Aleksandrovac razrešila te dužnosti.

Sve to, nakon presude Vrhovnog Kasacionog suda u Beogradu od 18.marta 2021. godine, kojom je ZBOG ZASTARELOSTI  ukinuta presuda Apelacionog suda u Kragujevcu i predmet vraćen na ponovno suđenje.

Da bruka bude veća, NN lice Pravobranilaštva opštine Aleksandrovac je tokom 2021. godine, opštinskom Veću opštine Aleksandrovac podnelo PREDLOG poravnanja, koji je iste godine realizovan u Apelacionom sudu u Kragujevcu. U tom dokumentu, koji vrvi od paušalnih ocena i stavova stoji - „na osnovu mišljenja poznatih advokata Srbije, treba prihvatiti poravnanje sa likvidacionim upravnikom JP “Informativni centar”, te isplatiti deo troškova, koje mu pripadaju, a koje bi inače dobio u nastavku sudskog postupka“!?

Redakcija našeg lista je ovoga puta Tužilaštvu u Brusu prijavila i slučaj „izgubljenih zarada“. Naime, NN lica u opštinskom javnom Pravobranilaštvu i opštini Aleksandrovac, su bez valjane dokumentacije omogućila isplatu 265.599 dinara iz Budžeta opštine, za navodne izgubljene zarade troje radnika bivše TO Aleksandrovac.

Redakcija „Rasine press“  traži od Tužilaštva, da odmah otvori istragu, pribavi sve dokaze, te u koliko se navodi iz ove krivične prijave pokažu tačnim, optuži počinioce krivičnih dela, te zahteva od Suda u Brusu da ih oglasi krivim i kzani po Zakonu.    Redakcija Regionalnog lista Rasine press

Objavljujemo Novogodisnji broj "Rasine press"

 

Finsko-Srpski IT dogadjaj održan po prvi put u Beogradu

SRPSKE INSTITUCICIJE KORISTE TERRASOLID SOFTVERE ZA OBRADU LiDAR PODATAKA

Beograd - Stručnjaci ugledne firme “Terrasolid Software” sa sedištem u Helsinkiju, u kojoj radi i Župljanka dr Ana Đuričić Puttonen, boravili su u  Beogradu, kako bi predstavili najnovija
dostignuća u razvoju softverske tehnologije, koja se sve više koristi u Srbiji. 

Decenijski korisnici Terrasolid software u Srbiji su drzavne institucije: Republicki geodetski zavod (RGZ), Vojnogeografski institut (VGI), Elektroistok (EII), MapSoft, Sweco, geodetski biroi, a od skoro i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture - Beograd, Narodni muzej u Beogradu, Saobracajni institut (CIP)…

Inače, u103 zemlje sirom sveta Software je vec 35 godina primenljiv i prepoznatljiv. Najvise u velikim drzavnim institucijama: vojsci, geodetskim biroima, konsultantskim i privatnim firmama. Software nalazi veliku primenu u gradjevinarstvu, poljoprivredi, šumarstvu, arhitekturi, geodeziji, urbanizamu, te prenosu električne energije (dalekovodi i trafo-stanice), digitalnom moduliranju terena, izrada 3D zgrada, gradova…

Bitna metoda prikupljanja geoprostornih podataka uz pomoc bespilotnih letelica - dronova, ostvaruje se pomoću tkz. LiDAR senzora i mobilnih platformi. Bilo da se koristi iz helikoptera, aviona, krova automobila, zeleznickih vagona i drugih platformi.                                      

Dobitnik ovogodisnje prestižne nagrade za najbolji LiDAR software u Denveru (US), Finac - programer - Terrasolid CTO Arttu Soininen, u Beogradu je po prvi put odrzao obuku na engleskom jeziku o LiDAR senzorima tj. obradi LiDAR i fotogrametrijskog oblaka tačaka prikupljenih dronovima, iz aviona, automobila, itd.

Pedavanja iz ove oblasti, za koju je vladalo veliko interesovanje, držala je i naša dr Ana Đuričić Puttonen, iz tih raloga, na licu mesta bila je i ekipa “Rasine press”. U sali se tražilo mesto više, a pored stručnjaka i entuzijasta iz Srbije, prisustvovali su i programeri iz Slovenije, Bosne, Bugarske, Rumunije, Francuske, Austrije, Irske, Poljske i Rusije.

U obraćanju medijima Ana je istakla, da je trodnevni Terrasolid događaj u Beogradu, bio ispunjen znanjem, inspiracijom i razmenom iskustava. 

-Bilo je divno videti kako su se učesnici i predavači okupili na jednom mestu,sa ciljem unapređenja i primene najnovijih tehnologija. Iskreno im se zahvaljujemo na posvećenosti i interakciji. Veliku zahvslnost dugujemo celom timu GridX-a i Terrasolid-a koji je omogućio da organizacija bude na najvišem nivou”- zaključila je dr Ana Puttonen.       

Napuštena zgrada Doma zdravlja u ulici 29. novembar ugrožava bezbednost Župljana

FASADA VEĆ GODINAMA - OTPADA

Iako su nadležne inspekcijske službe, zbog opasnosti po bezbednost građana Župe, početkom 2019. godine donele rešenje o rušenju objekta napuštene zgrade aleksandrovačkog Doma zdravlja, u ulici 29. novemar, sve je do danas ostalo samo slovo na papiru. Delovi fasade svakodnevno padaju na trotoar, ali i prolaznike.

Sagovornici „Rasine press“ iz Doma zdravlja objašnjavaju, da je pre nekoliko godina postojala dobra volja da se zgrada sruši, i tako problem reši, ali se iz nepoznatih razloga odustalo od toga.

-Sada su se okolnosti promenile. To znači, da su pokrenuti odgovarajući procesi, koji će omogućiti da ceo prostor bude oplemenjen. U toj nameri, izvršena je parcelacija celokupnog zemljišta u vlasništvu opštine Aleksandrovac na kojoj se zgrada nalazi, što predstavlja bitan preduslov za potencijalne investitore“ – kažu sagovornici našeg lista, koji nisu želeli da im imena objavimo u novinama.

Stanari centralne aleksandrovačke ulice, koje smo anketirali ističu, da je krajnje vreme da nadležni povedu više računa o izgledu grada.

-Kada pričamo o zgradama koje ruže naš grad, onda pored ove, moramo da pomenemo i kafanu „Brod“ u centru grada, a preko puta nje i famoznu zgradu „Profitnog centra Župa“ u čijem sklopu je i zgrada Opštine. Sva tri objekta treba odmah do demelja srušiti, jer deliju sblasno i ne služe ničemu. Krajnje je vreme da nadležni povedu više računa o celokupnom izgledu Aleksandrovca, jer greške nečijeg nehata ili nemara, svi skupo plaćamo“.

Ako je suditi po rečima obe strane, onda je sasvim sigurno da dobre ideje, pretočene u praksu  - donose progres.  Gvozden Zdravić 

Direktorka aleksandrovačke Turističke organizacije krije informacije od javnog značaja

PLATE PO LEPOTI, PREKOVREMENI RAD NA IZVOLITE

Za v.d. direktorku TO Aleksandrovac Jelenu Jovković, Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja ništa ne znači. Na to ukazuje, njeno postupanje na zahtev urednika našeg lista, koji je od Jovkovićeve, između ostalog, tražio foto-kopije diploma radnika TO. Odnosno, dokaz njihove stručnosti.

Umesto postupanja po Zakonu i dostavljanja informacija, Jovkovićeva je u odgovoru na zahtev pokušala da objasni, kako bi pružanje tih informacija zadiralo u zaštitu podataka o ličnosti.

Naš izvor u Opštini navodi, da su se pojedini radnici TO pretplatili na velike plate i konstantan prekovremeni rad.

-Pojedinci sa osnovnom školom primju duži niz godina platu, kao da imaju višu školu. Osim toga, konstantno im se isplaćuje i prekovremeni rad od 2013 do 2023 godine. Da stvar bude još zanimljivija, 10 godina im se plaća i rad u vreme državniih praznika, iako niko od radnika opštinskih javnih preduzeća, osim radnika komunalnog, ne radi za državni praznik“ – tvrdi izvor „Rasine press“.

Na potezu su nadležni državni organi.     E.R.P.