Objavljujemo Novogodisnji broj "Rasine press"

 

Finsko-Srpski IT dogadjaj održan po prvi put u Beogradu

SRPSKE INSTITUCICIJE KORISTE TERRASOLID SOFTVERE ZA OBRADU LiDAR PODATAKA

Beograd - Stručnjaci ugledne firme “Terrasolid Software” sa sedištem u Helsinkiju, u kojoj radi i Župljanka dr Ana Đuričić Puttonen, boravili su u  Beogradu, kako bi predstavili najnovija
dostignuća u razvoju softverske tehnologije, koja se sve više koristi u Srbiji. 

Decenijski korisnici Terrasolid software u Srbiji su drzavne institucije: Republicki geodetski zavod (RGZ), Vojnogeografski institut (VGI), Elektroistok (EII), MapSoft, Sweco, geodetski biroi, a od skoro i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture - Beograd, Narodni muzej u Beogradu, Saobracajni institut (CIP)…

Inače, u103 zemlje sirom sveta Software je vec 35 godina primenljiv i prepoznatljiv. Najvise u velikim drzavnim institucijama: vojsci, geodetskim biroima, konsultantskim i privatnim firmama. Software nalazi veliku primenu u gradjevinarstvu, poljoprivredi, šumarstvu, arhitekturi, geodeziji, urbanizamu, te prenosu električne energije (dalekovodi i trafo-stanice), digitalnom moduliranju terena, izrada 3D zgrada, gradova…

Bitna metoda prikupljanja geoprostornih podataka uz pomoc bespilotnih letelica - dronova, ostvaruje se pomoću tkz. LiDAR senzora i mobilnih platformi. Bilo da se koristi iz helikoptera, aviona, krova automobila, zeleznickih vagona i drugih platformi.                                      

Dobitnik ovogodisnje prestižne nagrade za najbolji LiDAR software u Denveru (US), Finac - programer - Terrasolid CTO Arttu Soininen, u Beogradu je po prvi put odrzao obuku na engleskom jeziku o LiDAR senzorima tj. obradi LiDAR i fotogrametrijskog oblaka tačaka prikupljenih dronovima, iz aviona, automobila, itd.

Pedavanja iz ove oblasti, za koju je vladalo veliko interesovanje, držala je i naša dr Ana Đuričić Puttonen, iz tih raloga, na licu mesta bila je i ekipa “Rasine press”. U sali se tražilo mesto više, a pored stručnjaka i entuzijasta iz Srbije, prisustvovali su i programeri iz Slovenije, Bosne, Bugarske, Rumunije, Francuske, Austrije, Irske, Poljske i Rusije.

U obraćanju medijima Ana je istakla, da je trodnevni Terrasolid događaj u Beogradu, bio ispunjen znanjem, inspiracijom i razmenom iskustava. 

-Bilo je divno videti kako su se učesnici i predavači okupili na jednom mestu,sa ciljem unapređenja i primene najnovijih tehnologija. Iskreno im se zahvaljujemo na posvećenosti i interakciji. Veliku zahvslnost dugujemo celom timu GridX-a i Terrasolid-a koji je omogućio da organizacija bude na najvišem nivou”- zaključila je dr Ana Puttonen.       

Napuštena zgrada Doma zdravlja u ulici 29. novembar ugrožava bezbednost Župljana

FASADA VEĆ GODINAMA - OTPADA

Iako su nadležne inspekcijske službe, zbog opasnosti po bezbednost građana Župe, početkom 2019. godine donele rešenje o rušenju objekta napuštene zgrade aleksandrovačkog Doma zdravlja, u ulici 29. novemar, sve je do danas ostalo samo slovo na papiru. Delovi fasade svakodnevno padaju na trotoar, ali i prolaznike.

Sagovornici „Rasine press“ iz Doma zdravlja objašnjavaju, da je pre nekoliko godina postojala dobra volja da se zgrada sruši, i tako problem reši, ali se iz nepoznatih razloga odustalo od toga.

-Sada su se okolnosti promenile. To znači, da su pokrenuti odgovarajući procesi, koji će omogućiti da ceo prostor bude oplemenjen. U toj nameri, izvršena je parcelacija celokupnog zemljišta u vlasništvu opštine Aleksandrovac na kojoj se zgrada nalazi, što predstavlja bitan preduslov za potencijalne investitore“ – kažu sagovornici našeg lista, koji nisu želeli da im imena objavimo u novinama.

Stanari centralne aleksandrovačke ulice, koje smo anketirali ističu, da je krajnje vreme da nadležni povedu više računa o izgledu grada.

-Kada pričamo o zgradama koje ruže naš grad, onda pored ove, moramo da pomenemo i kafanu „Brod“ u centru grada, a preko puta nje i famoznu zgradu „Profitnog centra Župa“ u čijem sklopu je i zgrada Opštine. Sva tri objekta treba odmah do demelja srušiti, jer deliju sblasno i ne služe ničemu. Krajnje je vreme da nadležni povedu više računa o celokupnom izgledu Aleksandrovca, jer greške nečijeg nehata ili nemara, svi skupo plaćamo“.

Ako je suditi po rečima obe strane, onda je sasvim sigurno da dobre ideje, pretočene u praksu  - donose progres.  Gvozden Zdravić