OD PRAVILNE REZIDBE DO VISOKIH PRINOSA ŠLJIVA
Rezidba kao pomotehnička mera ima veoma veliki pomološki značaj u voćarskoj proizvodnji. Rezidbom se balansira odnos između bujnosti i rodnosti, tj. upravlja serazvićem vegetativnih i generativnih organa voćke. Rezidbom se održava i uravnotežava kruna, tako da kasnije razvijena lisna masa bude pravilno raspoređena
kako ne bi došlo do zasenjivanja plodova i olakšava primenu sredstava za zaštitu bilja. Otklanja pojavu alternativne rodnosti i održava optimalnu rodnost voćaka, podmlađuje stare voćke, smanjuje procenat apikalne dominacije, i podstiče grananje, produžava period plodonošenja na račun rastenja i starenja, podstiče razvoj rodnog drveta, rezidbom se obezbeđuju plodovi zadovoljavajuće krupnoće i kvaliteta. Rezidba šljive ranije nije bila toliko izražena u proizvodnji, ili se kruna samo formirala proređivanjem ili se otklanjala neka suva grana. Ranije, kada su se gajile autohtone sorte šljive (Vildan, Požegača, Ranica, Turgonja itd.), stablo je bilo bujno, sa izraženom apikalnom dominacijom (izražen rast u vis, sa malim procentom bočnoggrananja), što je dovodilo rapored i odlazak plodova na periferiju i vrh krune, i time se doprinelo ogoljavanju krune, što je dovodilo do atrofiranja rodnih grančica na dnu krune. Ove sorte su rađale preobilno, i bile su sklone alternativnoj rodnosti, pa se samim tim dešavalo lomljenje grana i grančica pod teretom roda, pa se obnavljala novim izdancima u narednoj vegetaciji. Ovde možemo reći da je šljiva „sama sebe“ orezivala.
Danas rezidba šljive je postala obavezna mera u proizvodnji, i daje 40-60 % veći prinos. Rodni pupoljak kod šljive nalazi se sa strane na rodnoj grančici, cvetni pupoljak je prost sa jednim cvetom. Šljiva rađa na dugim (mešovita rodna grančica) i kratkim (majski buketić, kratka rodna grančica, trnoliki izraštaj) rodnim grančicama.
Mešovita rodna grančica je duga rodna grančica dužine 30-50 cm. Majski buketić je kratka rodna grančica, dužine 1-2 cm, cvetni pupoljci su raspoređeni okolo a u sredini se nalazi 1 vegetativni pupoljak, u toku vegetacije, cvetni pupoljci daju plodove a vegetativni pupoljak formira nov majski buketić. Ovde dolazi do izduživanja rodne grančice, i ukoliko se ne orezuje redovno dolazi do njihovog atrofiranja i pomeranja roda na periferiju krune. Kratka rodna grančica je dužine +10-15 cm. Trnoliki izraštaj se javlja kod samoniklih vrsti šljiva (Dženarika, Crn trn itd.), dužine 5-10 cm.
Na osnovu rodnih grančica, rezidbu šljive možemo podeliti na tri grupe sorti. U prvu grupu spadaju kineske (japanske) sorte šljive. Ove sorte rađaju na mešovitim rodnim grančicama, zahtevaju oštriju rezidbu (kao kod breskve) kako bi se obezbedio kvalitetan i obilan rod, izrođeno drvo se otklanja i samo se ostavljaju mešovite jednogodišnje grančice. Vodopije, bolesne, suve grane i grančice se otklanjaju do kraja. Kraće rodne grančice se uklanjaju, jer daju plodove lošeg kvaliteta i ometaju adekvatno rađanje i plodonošenje. Ovu grupu karakteriše visoka rodnost, pa jeneophodno i proređivanje plodova.
U drugu grupu spadaju Stenlej, Čačanska rodna, Čačanska lepotica, Rutgeršteter, Italijanka, Valjevka itd. Ova grupa se odlikuje retkom krunom, rađaju na kratkim rodnim grančicama, zahtevaju oštriju rezidbu. Sorte iz ove grupe uglavnom imaju zatvoren tip krune, usled prirodnog uspravnog rasta skeletnih grana. Usled ovoga dolazi do odumiranja obrastajućih grančica, ogoljavanja nižih delova krune (skeletne grane) i premeštanje roda na periferiju i vrh krune. Ovo može dovesti do lomljenja grana u rodnim godinama pod teretom plodova na vrhovima krune. Sam cilj rezidbe je sprečavanje gore navedenih nedostataka, koji mogu štetno uticati na proizvodnju i iziskivanje nepotrebnih troškova.
Treću grupu čine kombinaciju prve dve grupe, predstavnici ove grupe donose rod na kratkim i na dugim rodnim grančicama (Požegača, Jelica, Crvena ranka itd.). odlikuju se gustom krunom, a rezidba je manjeg inteziteta, svodi se na formiranje pravilnog, čvrstog i elastičnog skeleta, koji će u kasnijem rastu i razviću, nositi teret obrastajućeg drveta, lišća i plodova. Sama tehnika rezidbe se sastoji u tome da se ne naruši uzgojni oblik, na odsecanju starih izrođenih i bolesnih grana i grančica kao i bujnih koje prave gužvu u kruni. Takođe, rezidbom se uklanjaju vodopije, izuzev podmlađivanja krune. Način i intezitet rezidbe šljive zavisi od količine i tipa rodnih grančica. Rezidba se uglavnom izvodi ručno, jer mehanizovana berba nije donela dobre rezultate, zbog osetljivosti šljive na smolu. Kod stenleja se obavlja intezivnija rezidba uz ostavljanje kratkih grančica uz skelet krune. Jednogodišnji mladari se obavezno prekraćuju na 2/3 dužine mladara, na spoljni pupoljak, kako bi se kruna širila, a pupoljci na donjem delu mladara prelaze u generativne. Ovakvim načinom rezidbe se smanjuje izduživanje grana i time prelazak roda na periferiju krune, a samim tim smanjenje rizika lomljenja grana pod teretom roda.
Zelena rezidba šljive se ređe izvodi, sastoji se uglavnom u uklanjanju mladara/vodopija iz unutrašnjosti krune, kako ne bi zasenjivali plodove, i kako ne bi crpeli materije i vodu, a samim tim uklanja se gužva u kruni, radi bolje primene sredstava za zaštitu bilja. Izvodi se u junu. Uzgojni oblici na kojima se gaji šljiva i obavlja rezidba mogu se podeliti na klasične i intenzivne uzgojne oblike. Klasične odlikuje manji broj stabala po hektaru (250-800 stabala/ha), i tu spadaju poboljšana piramidalna kruna, kombinovana (američka) kruna i kotlasa kruna (vaza). Intezivne uzgojne oblike karakteriše veći broj stabala po hektaru (> 1000 stabala/ha), tu spadaju vitko vreteno, „V“ sistem, „Y“ sistem (Tatura trelis).
