BROJ 91 - DECEMBAR 2022.

BROJ 91.

Projekat Centara kompetencija za društvene inovacije iz Ljubljane

UZ POMOĆ STRUČNJAKA DO AKTIVNOG I ZDRAVOG STARENJA

Univerzitet u Ljublјani, uz podršku partnera projekta SI4CARE, pokrenuo stalni centar kompetencija za društvene inovacije za aktivno i zdravo starenje “Adrion”, podstičući poosvećenost pronalaženju i pružanju novih rešenja i modernih koncepata za aktivno i zdravo starenje širom Regiona. Prezentacija ovog projekta održana je i na Sajmu turizma u Novom Sadu, tj. na štandu vrnjačkog “Merkura”. 

Kako se čulo na promociji, taj projekat postavio je temelje za stvaranje Kompetentnog centra za društvene inovacije za aktivno i zdravo starenje, koji ima za cilj da poveže istraživačke institucije, opštine, ministarstva, organizacije i druge zainteresovane aktere, u realizaciji misije pronalaženja i pružanja novih rešenja i savremenih koncepata za zdravo starenje. Projekat uključuje promociju društvenih inovacija, pozitivnog stava i solidarnosti za sve generacije, sa posebnim akcentom na osetljive grupe, uključujući i stariju populaciju.

Odluku o stvaranju Centra kompetencija doneta je na junskom zasedanju organizacije SI4CARE u Atini. Njegovo osnivanje predstavlja realizaciju formalne posvećenosti projekta evropskim vlastima i vodiće računa o promociji i unapređenju rezultata i nastavku funkcionisanja međunarodnog ekosistema.

Detaljnije, aktivnosti Centra kompetencija obuhvataju organizovanje sastanaka i radionica, stručnu podršku u obuci i edukaciji starijih lica za povećanje njihove digitalne pismenosti, a biće usmerene na opštu međunarodnu razmenu znanja između svih aktera koji se bave aktivnošću i zdravim starenjem, Rezulati rada ovog centra, kako je planirano, biće predstavljeni na godišnjoj Konferenciji Regiona, koja će se održati u Ljubljani, na proleće 2023. Godine.

Centar kompetencija će na taj način, pod rukovodstvom Stručne komisije, podsticati aktivan, strateški pristup oblasti društvenog razvoja i ulaganja u njega, što zahteva pažnju i saradnju svih ključnih aktera u oblasti aktivnog i zdravog starenja. U ovoj oblasti rešavaće se ključni izazovi, posebno u pogledu natprosečnog brzog rasta stare populacije i potrebe za dugotrajnom negom.

Prema rečima stručnjaka, pružanje adekvatnih zdravstvenih usluga za sve veći broj ljudi koji stare, sada je ključno pitanje. jedan od odgovora, s obzirom na tehnološki napredak, su tehnologije za život uz pomoć ambijenta i inteligencije.

„Društvene inovacije ovde igraju važnu ulogu. Ako se primeni na zdravstveni sistem, stvara društvenu vrednost sa efektivnim uticajem na društvo, agregirajući potrebe i interese, povećavajući građansko učešće i jačajući društvenu koheziju“, izjavio je vođa projekta SI4CARE i rukovodilac Centra kompetencija prof. Vlado Dimovski sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani.

Projekat SI4CARE rešava ovaj zajednički izazov doprinoseći razvoju efikasnog transnacionalnog ekosistema za primenu društvenih inovacija u integrisanim zdravstvenim uslugama za starije osobe. Kompetentni centar za društvene inovacije za aktivno i zdravo starenje će se stoga uklopiti u ovaj okvir nadovezujući se na dostignuća projekta, obezbeđujući primenu i kontinuitet SI4CARE integrisanog modela zdravstvene nege I omogućavajući njegovo širenje na druge regione. 

O SI4CARE-u:

Predvođen Univerzitetom u Ljubljani, projekat SI4CARE (Social Innovation forIntegrated Health CARE of ADRION Region) počeo je u decembru 2020. godine i završava se u maju 2023. godine, a uključuje 10 partnera iz Slovenije, Italije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije i Grčke. Podržan je od strane Interreg ADRION programa i sufinansiran je od strane ERDF i IPAII fonda u ukupnom iznosu od 2,3 miliona evra.

OBAVEŠTENJE

 

Realizacija projekta ”Unapređenje dijaloga između organizacija civilnog društva i javnih vlasti kod projekata javno-privatnog partnerstva na lokalnom nivou”

  

PRVA RADIONICA USPEŠNO ODRŽANA U PLANDIŠTU

Plandište - U ponedeljak, 28. februara 2022. godine, Institut za teritorijalni ekonomski razvoj - InTER iz Beograda organizovao je u Plandištu  prvu radionicu u okviru projekta ”Unapređenje dijaloga između organizacija civilnog društva i javnih vlasti kod projekata javno-privatnog partnerstva na lokalnom nivou” . U Projektu, koji je finansiran od strane Beogradske otvorene škole (BOŠ), a preko  Delegacije Evropske unije u Srbiji, učestvuju tri opštine, Bečej, Plandište i Topola.             

Radionica u Plandištu je organizovana i uspešno realizovana  za predstavnike organizacija civilnog društva, medije i predstavnike lokalne samouprave. Sve prisutne je u ime Opštine Plandište pozdravila Aleksandra OdavićMak, načelnica Opštinske uprave Plandište koja je ukratko govorila o projektu javne rasvete koji je opština realizovala zahvaljujući javno-privatnom partnerstvu. Nakon toga, na temu javno-privatnog partnerstva i značaja dijaloga između organizacija civilnog društva i javnih vlasti, govorila je Vesela Vlašković, istraživač na projektu. U interaktivnom  duhu, na radionici  se govorilo o  primerima  dobre prakse u drugim opštinama i prezentovane su  konstruktivne ideje za javno-privatno partnerstvo u opštini Plandište. Prisutni su iskazali potrebu za edukacijom i spremnost da se edukuju kako bi poboljšali rad svojih organizacija.

Na radionici su predstavljeni preliminarni nalazi monitoring          izveštaja o stepenu uključenosti organizacija civilnog društva u proces planiranja i donošenja odluka u projektima javno-privatnog partnerstva na lokalnom nivou, koji govore da OCD nisu uključene  ni u jednoj fazi sprovođenja projekata  javno privatnog partnerstva. 

Radionice će se nakon Plandišta, održati u Topoli, a sredinom marta i u Bečeju gde će prisustvovati i jedan broj učesnika iz Plandišta.   G.R.

Od 2000. do danas, Evropska unija donirala je više od 3.6 milijardi evra u Srbiji.

Sredstva su korišćena za podršku razvoja, kvaliteta života i reformi u sledećim sferama: civilna zaštita, zaštita od poplava i pomoć poplavljenim područjima, obrazovanje, povezanost, zaštita okoline, zdravstvena zaštita i zaštita potrošača, kultura, vladavina prava, lokalni razvoj, poslovi i privredni rast, javna administracija, migracije, upravljanje javnim sredstvima, civilno društvo i mediji, socijalna inkluzija, omladina i sport. EU podrška je implementirana kroz saradnju sa Vladom Republike Srbije.

Evropska unija je donirala Srbiji više razvojnih sredstava nego svi drugi internacionalni donatori zajedno.

Dijalog promena u opštini Plandište

Dobra saradanja OCD sa Lokalnom samoupravom

Institut za teritorijalni ekonomski razvoj - InTER iz Beograda organizovao je u Plandištu  Okrugli sto  u okviru projekta ”Unapređenje dijaloga između organizacija civilnog društva i javnih vlasti kod projekata javno-privatnog partnerstva na lokalnom nivou” . U projektu, koji je podržan od strane Beogradske otvorene škole (BOŠ), a preko  Delegacije Evropske unije u Srbiji, čija je realizacijapočela u avgustu 2021.godine a završava se krajem jula 2022.godine učestvovale su  tri opštine, Bečej, Plandište i Topola.

Okrugli sto u Plandištu je organizovan i uspešno realizovan  za predstavnike organizacija civilnog društva, medije i predstavnike lokalne samouprave. Sve prisutne je u ime Opštine Plandište pozdravila Aleksandra Odavić Mak, načelnica Opštinske uprave Plandište koja je izrazila zahvalnost što je opština Plandište bila uključena u realizaciju projekta i što su  predstavnici organizacija civilnog društva koja deluju u opštini Plandište, bili u prilici da se upoznaju sa javno-privatnim partnerstvom na kojem država sve više insistira. Nakon toga, prisutnim predstavnicima OCD  kratko se obratila i Marija Milenković, projektna menadžerka pozdravljajući prisutne i dajući reč istraživaču na projektu, Veseli Vlašković koja jepredstavila ključne nalaze monitoring izveštaja o stepenu uključenosti organizacija civilnog društva u dijalog sa javnim vlastima kod projekata javno-privatnog partnerstva.

U Srbiji  se sprovode projekti javno –privatnogpartnerstva.Od ukupno 209 odobrenih projekata JPP, njih 75 je ugovoreno, što predstavlja blizu 36% (javni ugovori koji su objavljeni na Portalu javnih nabavki/Javni ugovori JPP).  Najveći broj  odobrenih i realizovanih projekata je u Beogradu, 15. Od toga , najveći broj je u oblasti javne rasvete, javnog prevoza, izgradnje lokalne infrastrukture, održavanje lokalne infrastrukture, grejanja i toplotne energije, kao i komunalnog otpada.

Što se tiče opština koje su uključene u realizaciju ovog projekta, opština Topola je sa najvećim brojem realizovanih projekata.Opština Plandište ima veoma razvijenu saradnju sa lokalnim organizacijama civilnog društva  koje su aktivne
u različitim oblastima. Kako u Srbiji tako i u ove tri opštine, još uvek nema dovoljno razvijenog dijaloga  između organizacija civilnog društva i javnih vlasti na čemu treba raditi u narednom periodu, zaključak je Okruglog stola.      G.R. 

Od 2000. do danas, Evropska unija donirala je više od 3.6 milijardi evra    u Srbiji.Sredstva su korišćena za podršku razvoja, kvaliteta života i reformi u sledećim sferama: civilna zaštita, zaštita od poplava i pomoć poplavljenim područjima, obrazovanje, povezanost, zaštita okoline, zdravstvena zaštita i zaštita potrošača, kultura, vladavina prava, lokalni razvoj, poslovi i privredni rast, javna administracija, migracije, upravljanje javnim sredstvima, civilno društvo i mediji, socijalna inkluzija, omladina i sport. EU podrška je implementirana kroz saradnju sa Vladom Republike Srbije.

Evropska unija je donirala Srbiji više razvojnih sredstava nego svi drugi internacionalni donatori zajedno.  

Javno privatno partnerstvo u Srbiji

 

Efikasan dijalog OCD sa javnim vlastima

od izuzetnog značaja

 

Plandište - Projekat pod nazivom ”Unapređenje dijaloga između organizacija civilnog društva i javnih vlasti kod projekata javno-privatnog partnerstva na lokalnom nivou” koji je podržan od strane Beogradske otvorene škole (BOŠ), a finansiran preko delegacije Evropske unije u Srbiji, imao je dobar prijem kod predstavnika OCD iz opštine Plandište.

U realizaciji ovog projekta učestvovale su ukupno tri opštine Bečej, Plandište i Topola. Zahvaljujući ovom projektu OCD sa kojima lokalna samouprva Plandište ima izuzetno dobru saradnju, a koju su predstavnici ovih organizacija redovno isticali, organizacijama je pojam javno-privatnog partnerstva postao jasniji kao i značaj ne samo JPP već i dijaloga između OCD i javnih vlasti u ovoj oblasti.

Istraživanje sprovedeno u okviru projekta je pokazaloda dobro I efikasno upravljanje, pogotovo na lokalnom nivou, nije moguće ukoliko ne postoji osnaženo civilno društvokoje, zajedno sa javnim vlastima, učestvuje u svim važnim odlukama koje imaju uticaj na njihov život.

Adekvatan i efikasan dijalog OCD sa javnim vlastima znači kredibilitet donesenih odluka .Uoblasti JPP u Srbiji takav dijalog skoro I da ne postoji. Aktuelna zakonska regulative ne obavezuje javne partnere da konsultuju predstavnike civilnog društva, niti građane, prilikom definisanja prioritetnih oblasti koje bi se regulisale po modeluJPP, ali I ne zabranju jepostojanje dijaloga I saradnje između predstavnika javnih vlasti I civilnog društva.

Opština Plandište, poučena pozitivnim iskustvom projekta prekogranične saradnje pod nazivom “Pametne urbane usluge putem uniformnih standarda kvaliteta javne infrastrukture za veću efikasnost“  planira da ove godine realizuje još dva projekta javno-privatnog partnerstva. Po rečima Aleksandre Odavić Mak, načelnice Opštinske uprave , u septembru ove godine dogovoreni su preliminarni susreti sa predstavnicima privatnog sektora na temu zoohigijene i rešavanja problema iz ove oblasti kojih je iz dana u dan sve više u opštini Plandište. Odmah nakon toga, pokreću se i razgovori na temu komunalnih usluga za koje lokalna samouptava smatra da će efikasnije biti rešeni kroz javno-privatno partnerstvo, izjavila je još načelnica Opštinske uprave Plandište.

U Srbiji je.od 209 odobrenih projekata JPP, 75  ugovoreno. Najveći broj  odobrenih i realizovanih projekata je u Beogradu, 15. Od toga , najveći broj je u oblasti javne rasvete, javnog prevoza, izgradnje lokalne infrastrukture, održavanje lokalne infrastrukture, grejanja i toplotne energije, kao i komunalnog otpada.

O javno –privatnom partnerstvu za koje je primetno povećano interesovanje što se tiče javnog sektora, Vesela Vlašković, istraživač na projektu je izjavila da , i pored uzlaznog trenda odobrenih predloga projekata JPP u Srbijii dalje ne postoji značajnije uključivanjegrađana kod planiranja ovakvih projekata.

-Kako bi projekti JPPbili održivi i efikasni, potrebno je uključiti građane i medije kako bi se njihovi stavovi i mišljenja inkorporirali u projekte. Uključivanju građana i organizacija civilnog društvamora se pristupiti sistematski i dugoročno, da bi se izgradilo poverenjeizmeđu njih i javnog sektora, što je ključni preduslov za adekvatnu saradnju, .zaključuje Vesela Vlašković.

 

Od 2000. do danas, Evropska unija donirala je više od 3.6 milijardi evra u Srbiji.

Sredstva su korišćena za podršku razvoja, kvaliteta života i reformi u sledećim sferama: civilna zaštita, zaštita od poplava ipomoć poplavljenim područjima, obrazovanje, povezanost, zaštita okoline, zdravstvena zaštita i zaštita potrošača, kultura,vladavina prava, lokalni razvoj, poslovi i privredni rast, javna administracija, migracije, upravljanje javnim sredstvima, civilnodruštvo i mediji, socijalna inkluzija, omladina i sport. EU podrška je implementirana kroz saradnju sa Vladom Republike Srbije.

Evropska unija je donirala Srbiji više razvojnih sredstava nego svi drugi internacionalni donatori zajedno.        R.G 

Unapređenje dijaloga između organizacija civilnog društva i javnih vlasti kod projekata javno-privatnog partnerstva na lokalnom nivou

 

JAVNO PRIVATNO PARTNERSTVO U SRBIJI

    Zahvaljujući Zakonu o Javno privatnom partnerstvu koji je usvojen 2011.godine,  prvi put je uveden pojam javno-privatnog partnesrstva koji predstavlja dugoročnu saradnju između javnog i privatnog sektora kod zajedničkog sprovođenja projekata od od javnog značaja.

   Ovaj oblik saradnje bi trebalo da spaja odgovornost vlasti koja brine o javnom interesu, sa jedne strane i upravljačke sposobnosti, fleksibilnost i ekonomičnost privatnog sektora, sa druge. Koncept javno privatnog partnerstva omogućava da svaki od partnera preuzme rizik kojim može da upravlja na najadekvatniji način čime se postiže veća efikasnost u korišćenju javnih resursa i bolji kvalitet usluga.

   Sa ekonomskog aspekta, podrazumeva se da će sredstva uložna u projekat doneti veću vrednost u odnosu na konvencionalno finasiranje(finansiranje iz budžeta, zaduživanje kod banaka...)Uključivanje privatnog sektora takođe donosi i određeni nivo znanja i stručnosti koji obično nedostaje javnom sektoru, naročito u određenim oblastima (npr. energetska efikasnost). Sa socijalnog aspekta, ovi projekti moraju da uzmu u obzir zadovoljenje društvenih i socijalnih potreba građana.

Imajući sve ovo u vidu, opština Plandište je 2018.godine , realizujući projekat prekogranične saradnje pod nazivom “Pametne urbane usluge putem uniformnih standarda kvaliteta javne infrastrukture za veću efikasnost“    koji se odnosi upravo na energetsku efikasnost, odnosno na zamenu postojeće rasvete, novom  led rasvetom u Plandištu i svim ostalim naseljenim mestima u Opštini, ušla sa ovim projektom u javno - privatno partnestvo koje bi ove godine  a posebno naredne trebalo jasno da pokaže prednost ovog  partnerstva i benefite.

   Iako opština Plandište ima veoma razvijenu saradnju sa lokalnim organizacijama civilnog društva, ona  nije uključila organizacije civilnog društva, kao ni druge interesne grupe iz privatnog sektora u toku pripreme projekta JPP. Važno je da se istakne da postoji volja od  strane lokalne samouprave Plandište da podrži lokalne OCD u različitim aspektima,  što značajno doprinosi razvoju civilnog sektora. Pored finansijske podrške koja se na godišnjem nivou odvaja iz lokalnog budžeta za OCD, ova opština pruža i druge vidove podrške. Tako je opština Plandište  obezbedila prevoz zainteresovanim predstavnicima OCD iz Plandišta do Opštine Bečej,  gde se u okviru projekta ”Unapređenje dijaloga između organizacija civilnog društva i javnih vlasti kod projekata javno-privatnog partnerstva na lokalnom nivou” .  održala radionica, sa ciljem da se ostvare novi kontakti i mogući saradnja između OCD iz različitih sredina.

   Na osnovu iskustava opština iz evropskih zemalja,  projekat poziva i ukazuje na značaj dijaloga  između organizacija civilnog društva i javnih vlasti.koji , kako je praksa pokazala ,, jasno ukazuje na lakše i efikasnije rešavanje problema koji utiču na svakodnevni život građana. 

Od 2000. do danas, Evropska unija donirala je više od 3.6 milijardi evra u Srbiji. Sredstva su korišćena za podršku razvoja, kvaliteta života i reformi usledećim sferama: civilna zaštita, zaštita od poplava i pomoćpoplavljenim područjima, obrazovanje, povezanost, zaštita okoline, zdravstvena zaštita i zaštita potrošača, kultura, vladavina prava,lokalni razvoj, poslovi i privredni rast, javna administracija, migracije, upravljanje javnim sredstvima, civilno društvo i mediji,socijalna inkluzija, omladina i sport. EU podrška je implementirana krozsaradnju sa Vladom Republike Srbije.

Evropska unija je donirala Srbiji više razvojnih sredstava nego svi drugi internacionalni donatori zajedno.

Opština Plandište brine o svojim učenicima i studentima

„VUKOVCIMA“ URUČENE DIPLOME

Tradicija nagrađivanja majboljiu učenika osnovnih škola se nastavlja. I ove godine najboljim učenicima osnovnih škola opštine Plandište, generacije 2021/2022. predsednik Opštine, Jovan Repac svečano je uručio Vukove diplome, knjigu i novčanu nagradu u iznosu od 20.000 dinara.  Ove godine, u opštini Plandište je ukupno 12 učenika koji su nosioci Vukove diplome.             

Pozdravljajući sve prisutne i čestitajući izuzetan uspeh učenicima, predsednik je poželeo da svi učenici upišu željene škole i završe željene fakultete. Takođe je izrazio nadu da će po završetku fakulteta neko od njih i da se vrati i da svoj doprinos da u daljem razvoju opštine Plandište. Opština Plandište će nastaviti da pomaže dalje školovanje svojih sugrađana, kako srednjoškolaca tako i studenta. Kako je predsednik rekao, želja Opštine jeste da motiviše i podrži uspeh ,ali i da pomogne roditeljima u školovanju dece. Opština će nastojati itražiti načine i u buduće da pomaže sve one koji žele da se obrazuju, u granicama svojih mogućnosti.

Na svečanoj dodeli diploma i nagrada uz najbolje učenike bili su njihovi roditelji, razredne starešine i direktorisve tri osnovne škole.(Sava Divljakov, Višnja Manojlović i Miroslav Maričić).  U ime Opštine, nagrade su uručivali , predsednik Opštine, Jovan Repac, načelnica Društvenih delatnosti, Magdalena Tošić i Jelena Leontijević, stručni saradnik u organizaciji uručivanja nagrada  učenicima.U OŠ “Dositej Obradović“ Plandište, najvećoj na teritoriji opštine Plandište sa područnim odeljenjeima, ove godine je bilo 8 učenika Vukovaca: Teodora Pasku,Aleksandar Nedimović Klipa, Emilija Sekulić, Nina Glamočlija, Milica Bekić, Anabela Ivanovski, Tamara Majkić i Sara Milošević.  Učenik generacije je Aleksandar Nedimović Klipa .

 U OŠ ”Jovan Sterija Popović“ u Velikoj Gredi ove godine je bilo tri Vukovca , Sara Dević, Sara Pavković i Anđela Mrkela. Učenik generacije u ovoj školi je Sara Dević. U OŠ “Jovan Jovanović Zmaj“ u Hajdučici, u školskoj 2021/2022. godini jedini Vukovac u učenik generacije je bio Luka Teči.

                                                                                                                                               

Rasina press broj 90 - Mart/April

 

Broj 90.

 

Opština Plandište i Centar za socijalni rad obezbedili

Poštovani čitaoci Rasine press,

U želji da Vam dočaramo primere dobre prakse u Srbiji, danas mo pokrenuli saradnju sa našim kolegama u vojvođanskoj opštini Plandište. Verujemo da će Vam se ova naša ideja dopasti.

NOVI DOM ZA BRAĆU MAKAI IZ STAROG LECA 

Plandište - Zahvaljujući brzoj intervenciji Opštine Plandište  i Centra za socijalni rad , braća, Mihalj i Jožef Makai iz Starog Leca dobili su kuću za stanovanje, nakon što im se,  krajem decembra prošle godine , srušila kuća u kojoj su do tada živeli .
Tu kuću je dobio njihov otac kao čobanin sela.  Za slučaj braće Makai saznalo se vrlo brzo , zahvaljujući Ferencu Lerincu koji je na društvenim mrežama   oglasio  srušenu kuću. Tako je sve i počelo. Komšije, Jožef Guljaš i bračni par, Gordana i Šandor Njergeš započeli su akciju za pomoć braći Makai . 

Prvo su se obratili Centru za socijalni rad , a zatim i Opštini Plandište, da pomognu u nalaženju novog , uslovnijeg smeštaja za Mihalja i Jožiku. U izuzetno kratkom roku, za svega par dana, Opština je uspela da montažnu kuću koja je u njenom vlasništvu  a koja je baš tih danan ostala bez stanara, ustupi Centru, odnosno braći Makai na korišćenje. Od dana kada su saznali da više ne mora da borave u srušenoj kući i strepe da li će preživeti noć, u životu Jožike i Mihalja , sve je počelo da se menja, na bolje. 

Ovoj izuzetno humanoj akciji pridružili su se i drugi meštani, ljudi voljni  da pomognu drugima u nesreći . Među prvima je bio i Milana Tošića, vlasnik „Trgobana doo“ , rodom, iz Starog Leca koji je momcima poklonio televizor i pod povoljnijim uslovima omogućio kupovinu „smederevca“ koji je zimus itekako grejao. I  ogreva je bilo jer  su se za to pobrinuli  Rade Tasić i Javorka Ivkov iz Plandišta. Od dana preseljenja u kuću , Dom za duševno obolela lica  iz Starog Leca , braći Makai svakodnevno obezbeđuje tri obroka, ručak je uvek kuvano jelo. Zahvaljujući meštanima koji rade u Domu, direktorica,  Izabela Jovanović  odobrila je da se pokloni i deo nameštaja za opremanje kuće koji Dom više ne koristi. 

Povodom useljenja u kuću , Jožiku i Mihalja  je posetio i predsednik Opštine, Jovan Repac koji je tom prilikom rekao će Opština i nadalje da pomaže . Prvo da  se ozidaju šupa i pomoćni objekti kako bi momcima olakšali život na selu , a onda će rešavati  i preostale tehničke probleme . Predsednik je rekao da će pomoć ići preko Opštinske kancelarije za smanjenjenje siromaštva i preko Centra za socijalni rad. Na žalost, ovakvih primera ima još,  tako da je Opština do sada već obezbedila  određen broj kuća za stanovanje.  To će činiti i ubuduće,  u skladu sa potrebama i svojim mogućnostima.
Selo za braću Makai ima smo reči hvale. O njima se govori  da su vredni, pošteni i izuzetno korektni, što oni i potvrđiju svojim delima. Ovih dana su očistili okućnicu, poravnali teren ispred kuće , posekli svo šiblje a uz pomoć prijatelja uspeli su da uzoru baštu koja je sprema za setvu. I pored svega ovoga, imaju i kozu sa dva jareta o kojima brinu.    

Primer braće Makai iz Starog Leca mami osmeh, vraća veru u ljude dobrog srca i još jednom potvrđuje da naše malo , nekome može puno da znači .      Rodika Gruesku.

Ugašen požar u Starcima

IZGOREO KROV KUĆE MARKOVIĆA

Starci –  Brzom intervencijom vatrogasne jedinice MUP Srbije u Aleksandrovcu, sinoć oko 22,30 časova lokalizovan je požar na objektu porodićne kuće Draga Markovića u Starcima. U vatrenoj stihiji izgoreo krov kuće, čija sanacija je danas počela.

Prema rečima Radenka Đorđevića žitelja ovog sela, požar je izbio sinoć oko 21 časa, preteći da uništi čitav objekat.

-Zahvaljujući velikim naporima aleksandrovačkih vatrogasaca, kao i nas meštana, izbegnuta je šteta većih razmera. Krov i deo tavanice koji je u požaru izgoreo, biće za nekoliko dana saniran. Zapravo, mi smo jutros prikupili određena finansijska sredstva za kupovinu neophodanpg građevinskog materijala i odmah smo počeli zamenu izgorelih greda i merteka, kao i dela tavanice. Nadamo se, da će i rukovodstvo naše opštine, izdvojiti deo sredstava, kao bi se život ove četvoročlane porodice što pre normalizovao“ – kaže Radernko.

Inače, trošna porodična kuća (čatmara) Markovića, koja je stradala u požaru, stara je preko 100 godina.    

PODRŠKU VUČIĆU U MEROŠINI DALO VIŠE OD 200 ŽUPLJANA

Merošina - Mitingom u Merošini, srpska napredna stranka započela je predizbornu kampanju za parlamentarne Izbore koji će se održati 3. aprila. Među više od 15.000 pristalica naprednjaka na skupu je bilo preko 200 članova aleksandrovačkog Odbora SNS.

Oni su u Merošinu stigli predvođeni predsednikom opštine dr Mirkom Mihajlovićem i predsedniko SO Slavoljubom Miljkovićem.

Lider SNS Aleksandar Vučić poručio, da će država uložiti velika finansijska sredstva u razvoj juga Srbije, da će prosečna plata u Srbiji do 2026. godine iznositi 1.000 evra, te da Srbija na Izborima bira, između budućnosti  i onih koji bi da je vrate u prošlost.

Tok Referenduma u Župi

DO 12 ČASOVA GLASALO VIŠE OD 24 ODSTO GRAĐANA

Aleksandrovac – Prema informacijama koje smo dobili od komisije za sprovođenje Referenduma, od 21.797 upisanih birača opštine Aleksandrovac, do 12 časova glasalo je njih preko 5.200, što u procentima iznosi više od 24 odsto.

Inače, tačno u 7 časova otvoreno je svih 61 biračkih mesta u Župi, a prema rečima članova OI , izjašnjavanje građana protiče bez problema.

Reporeteri „Rasine press“, javljaju da je najbolja  izlaznost zabeležena u MZ Dobroljubci i Šljivovo, gde je do 12 časova glasalo više od
30 odsto birača.