Pčela izgradnja prvog “digitalnog” autoputa

VUČIĆ: VELIKU KORIST OD MORAVSKOG KORIDORA IMAĆE I GRAĐANI ŽUPE

Kruševac - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se na svečanom obeležavanju početka radova na Moravskom koridoru, deonica Pojate-Preljina, naglasivši da će veliku korist od ove investicije, koja kako se očekuje treba da se završi za četri godine, imati građani centralne Srbije gde živi preko pola miliona ljudi: Župa i Aleksandrovac, Trstenik, Kruševac, Stalać, Ćićevac, kao i Vrnjačka banja, Kraljevo i Čačak.

Vučić je rekao da će to biti prvi digitalni i najširi auto-put u Srbiji, pošto će kolovozne trake biti širine i do 30 metara, a signalizacija pored autoputa obaveštavaće vozače o magli, poledici, eventualnim saobraćajnim nezgodama.

- U oktobru smo bili zemlja sa najvećim privrednim rastom u Evropi i to je nešto što smo uspeli zajednički da menjamo. Da li su naši ljudi bogati? Nisu. Ali ovo što danas radimo je posebno. 113 kilometara koji spajaju Zapadnu i Istočnu Srbiju i ovim ćemo da rešimo pitanje poplava. Ljudi neće morati da brinu za svoje fabrike, kuće i zemljište. Ovim vraćamo život. Hoćemo da vratimo mlade, a to možemo novim putevima i fabrikama. U Kraljevo su nam došli ljudi tek kada smo im obećali autoput. U Kruševcu je sada Kronbert Šubert, a drugi su mislili da je to fantazmagorija - rekao je Vučić.

Direktor projekta Moravskog koridora Endi Milunzi rekao je, da je Moravski koridor više nego put, jer je prvi 5G auto-put.

- Moravski koridor će imati važan i masivan sistem za odbranu od poplava, ovo je prvi put da će biti izgrađen ovakav sistem na Balkanu - istakao je on.

Moravski koridor povezuje Čačak, Mrčajevce, Adrane, Kraljevo, Vrnjačku Banju, Trstenik, Stopanju, Kruševac, Ćićevac i Pojate i spojiće dva panevropska koridora 10 i 11.

Tokom radova na tom auto-putu, koji se gradi za maksimalnu dozvoljenu brzinu od 130 kilometara na čas, biće izgrađeno ukupno 11 petlji i 130 ostalih objekata, od čega 71 most, 23 nadvožnjaka, pet podvožnjaka i 31 propust.

Inače, Moravski koridor gradi američko-turski konzorcijum "Behtel Enka".